Vojislav Lekić: U Srbiji se uspeh ne prašta tako lako
Vitro Racing Team i vozač Aleksandar Tošić, ove godine su nastavili uspešan put, koji je prošle godine trasirao šef tima i vozač Vojislav Lekić. Iako su nastupi naših poznatih automobilista na međunarodnoj sceni, značajno podigli ugled srpskog autosporta, nedavna dešavanja u domaćem prvenstvu još jednom nam pokazuju da je potrebno još puno toga promeniti, kako bi ovaj atraktivan sport bio tamo gde zaslužuje...
Podsetimo, na vanrednom tehničkom pregledu, posle kružne trke u Banja Luci, pronađena je tehnička nepravilnost na automobilu Aleksandra Tošića (Honda Civic Type R). Umesto da se u propisanom roku odredi ODGOVARAJUĆA kazna, u zavisnosti od "težine" prekršaja, ovaj tehnički propust je neko pokušao da iskoristi, kako bi relativizovao sve uspehe naših automobilista na međunarodnoj sceni, i ceo proces se pretvorio u"cirkus", koji nikome ništa dobro nije doneo.
“Činjenica je da pomenuti deo (“leptir gasa”), nije odgovarao tehničkom pravilniku. Mi smo to skidali sa jednog motora na drugi. Kada je taj leptir gasa bio na motoru, ja to ne znam, i ne bih sada da spekulišem. U svakom slučaju, automobil nije odgovarao propisanoj homologaciji, i to povlači kaznu. Ali, odgovarajuću kaznu, jer ne možete nekog zbog šamara, optužiti za pokušaj ubistva. Niko od nas nije kompetentan da kaže koliku prednost je doneo takav deo na automobilu, jer niko od nas nije napravio, sklopio, ili čak tjunirao takav motor. “ - izjavio je Vojislav Lekić, koji je veoma rado odgovorio na nekoliko naših pitanja.
Kako je komisija ocenila prekršaj?
“To je posebna tema. Gospodin Zoran Miljković nije bio ovlašćen da bude tehnički komesar, a on ne samo da se uneo u ulogu komesara, već je donosio paušalne i nestručne ocene prekršaja. To je prvi problem. Zatim, sam proces provere automobila je bio jedan veliki "cirkus", bez ikakvih poštovanja pravila "igre". Disciplinski sudija, prema pravilniku SAKSS-a, dužan je u roku od dva dana nakon dobijanja zahteva, da izrekne odgovarajuću kaznu. Posle navedenog roka, on ne može da izrekne suspenziju. Takođe je dužan da SAKSS-u pošalje rešenje o disciplinskom postupku, a SAKSS da ga dostavi okrivljenom. Kompletna korespodencija se vrši putem pisma sa povratnicom, a ako se pismo vrati, mora osam dana stajati na oglasnoj tabli u prostorijama SAKSS-a. Posle toga, nema prava žalbe. Nama je stiglo pismo, i imali smo rok od pet radnih dana da odgovorimo. Međutim, predstavnici SAKSS-a su uradili nešto što predstavlja krivično delo. Izrekli su suspenziju van svakih pravila, a način na koji su to uradili je više nego sraman. U pismu je pisalo da je tehnički komesar zaboravio da traži da se vozač suspenduje, pa je odluka doneta naprasno. Ništa nismo mogli da uradimo, da bi Tošić vozio trku, pa smo donelo odluku da ja vozim.”
Zašto si se odličio da voziš trku u Batajnici?
“Mi smo kontaktirali JAS Motosport, kako bismo saznali kolika je prednost koju nam je obezbedio neodgovarajući deo na automobilu, jer je to kompanija sa velikim kredibilitetom. Ponavljam, niko u Srbiji nije kompetentan da kaže kolika je to prednost. Prekršaj je postojao i od toga ne "bežimo" ali smo želeli da saznamo kolika je njegova težina. Nismo želeli da verujemo Zoranu Miljkoviću, koji nije kompetentan, kao ni ostalima, koji su donosili paušalne ocene i koji nemaju stručno znanje iz ove oblasti. JAS Motorsport nas je obavestio da to može rezultirati maksimalnim povećanjem snage najviše do 2 KS, što je zanemarljivo. To znači da se naš prekršaj ne može tretirati kao srednji ili veliki, kao što su neki govorili. Od Artman Racing-a, koji nam je pripremao automobil, dobili smo odgovor da je došlo do pogrešne interpretacije pravilnika, ali da se mora ustanoviti kolika je težina prekršraja. Artman Racing nam je predložio da problem rešimo na način koji se koristi u WTCC-u, a to je da vozač bude kažnjen sa balastom, koji odgovara masi automobila, ekvivalentnoj procentu povećanja snage motora. Međutim, predstavnici SAKSS-a nisu želeli da čuju naš glas. Čak ni kada smo išli da merimo snagu, niko nije želeo da se pojavi. Na merenju snage, dokazali smo da neodgovarajući deo na automobilu nije doneo apsolutno nikakvu prednost na stazi. To je glavni razlog zašto sam ja vozio trku. Na stazi u Batajnici, još jednom smo pokazali da smo miljama udaljeni od domaće konkurencije, ako ih uopšte možemo nazvati konkurentima. Jer, meni je pravi izazov da se na Serbia reliju "jurim" sa Dušanom Borkovićem, Vladom Petrovićem i sa Bugarima, a ne sa amaterima.“
Nisi vozio kružne trke godinu dana. Kako si se osećao?
“Zbog duže pauze, prvi trening nisam vozio na limitu, ali kasnije je sve bilo "u redu". Dozirao sam u visokom tempu, vodio sam ubedljivo, ali problemi sa pouzdanošću kočnica su me udaljili od pobede. U svakom sličaju, to je moja lična satisfakcija i dokaz da smo realno brzi na stazi. Ko zna nešto o trkama, on je video šta je trebao da vidi, a onaj koji nije video, nikada neće. A, koliko je naša brzina na stazi pogodila nekog, govori i činjenica da na proglašenju tri najbrža takmičara, nije ni pomenuto moje ime. Najavljen je Milovanović, zatim Stojković, i idemo dalje. To je sramota za naš autosport. Na treningu u Batajnici sam bio brži preko sekundu, a na trci 1 sekundu po krugu, što je razlika koja govori sve. Pre trke, mnogi zli jezici su nas komentarisali, i uvećavali problem, a posle trke svi su se ućutali. Nažalost, i mnogi mediji, koji su bili veoma aktivni pre trke u Batajnici.”
Zašto se sve ovo dogodilo?
“Ove godine, sve su pokušali da urade, da spreče naš napredak. Hteli su da uvedu "balast" za Hondu od 150 kilograma, što je najveći apsurd koji sam čuo na trkama. To je skandalozan predlog, koji je rezultat lične netrpeljivosti određenih ljudi. Ja mislim da ne smemo mešati privatnost i takmičenja. Trke i SAKSS nisu nečija privatna firma, koja treba da rešava privatne probleme. SAKSS treba da bude institucija, koja takmičarima i svim sportskim subjektima na takmičenjima obezbeđuje jednake uslove. Zatim, SAKSS nije hteo da izda licencu Aleksandru Tošiću početkom godine, što je opet stvar lične prirode. Možete li da zamislite taj bezobrazluk? Šta god smo pokušali da uradimo ove godine, imali smo podmetnutu nogu. Ovoje još jedan dokaz da se u Srbiji uspeh ne prašta. Ja znam da mnoge “boli” što tim Vitro Racing ima odličan rejting u medijima, ali ja ne mogu da dajem besplatne časove marketinga. Ljudima koji vode savez (SAKSS) i nije u interesu da se autosport podigne na viši nivo. Njima nije u interesu da neko kupi automobil od 50.000 evra. Oni se toga čak i plaše, jer kada bi se autosport podigao na viši nivo, tu bi došli pametni i školovani ljudi, a tada oni ne bi imali šta da traže tu. Što se tiče same uprave saveza, na čelu je predsednik, koji je sve uradio da svoj klub maksimalno uzdigne. Napravio je svoj privatan šampionat, a koliko je uspešan, govori i činjenica da u svom "privatnom" šampionatu nije uspeo da bude šampion. Pored toga, on je čovek bez autoriteta, i na njega vrše uticaj ljudi koji su pravno i tehnički nepismeni. Nažalost, postoji jedna grupa ljudi, koja je ispred saveza, a koja ne može nikako da donese boljitak ovom sportu. To su pravno i tehnički nepismeni ljudi, koji degradiraju sve što je dobro u našem autosportu. “
Foto: Milomir Bošković - Automagazin portal
